Svečana akademija povodom sto godina od oslobođenja Beograda

Akademija u Centru "Sava" počela je intoniranjem himne "Bože prave" i filmom o dešavanjima u Srbiji za vreme Velikog rata.

Usledilo je izvođenje naslovne teme filma "Zaspanka za vojnike" pod nazivom "Najduža noć", koja odaje počast svim našim palim borcima u Velikom ratu. Kompoziciju je interpretirala Aleksandra Kovač u pratnji Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a pod vođstvom dirigenta Bojana Suđića. 

Prisutnima se obratio i predsednik Republike Aleksandar Vučić koji je rekao da građani Srbije nemaju važniju potrebu od mira i dobrih odnosa, saradnje i mira sa svima, jer samo u miru mogu da nastave da grade i uzdižu "našu jedinu Srbiju".

Istakao je da, međutim, Srbija pored toga mora da uvažava sebe i poručio da je znala da oružjem brani svoju slobodu i da će tu slobodu, ugrozi li je neko, i danas znati da je sačuva i odbrani.

"Sve ovo što govorim, molim sve druge, da ne vide i razumeju kao našu slabost, jer kao što smo i 1914, i 1915. i 1918. uspeli da branimo i oslobađamo našu Srbiju, uspećemo uvek i u budućnosti ako neko u našu Srbiju dirne", istakao je predsednik Srbije.

Podsetio je da je na današnji dan pre stotinu godina srpska vojska, posle trogodišnje okupacije, oslobodila Beograd. 

"Posle proboja Solunskog fronta Prva armija vojvode Petra Bojoivića gonila je neprijatelja iz časa u čas, iz juriša u juriš, oslobađala u istom dahu jug Srbije od Vranja, Vladičinog Hana, Grdelice i Leskovca do Niša, iz koga su okupatorske snage isterane 12. oktobra 1918. godine", podsetio je Vučić.

Dodao je da je za samo 46 dana srpska vojska u oslobodilačkom naletu prešla 800 kilometara od Soluna do Beograda, kada su komite u ranu zoru na današnji dan ušle u Beograd kao prethodnica Prve armije.

Vučić je istakao da su negde u Beogradu, među uspomenama koje su toliko puta nadzidane, u ulicama koje su prešle preko vekova, u svom tom previranju u istoriji magičnoj koliko i sam grad postoji još taj stari trag – Prva armija, novembar, Bojović, sloboda i Beograd.

"Ime koje zagrmi kao grom iz vedra neba, tako ga je opisao Crnjanski. Nepunih 37 meseci od herojske odbrane Beograda oktobra 1915. godine legendarna komanda majora Dragutina Gavrilovića napokon je izrvšena 'obraz Beograda, naše prestsonice' ima da bude svetao'", podsetio je Vučić.

Istakao je da su pustoš opljačkanog grad, vatru i dim zapaljenih magazina, u osvetničkom besu srušenu železnička stanica, uz već ranije granatirane najznačajnije institucije srpskog identiteta i kulture, od Saborne crkve i SANU, do Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, porušene crkve Ružice, škola i hotela, zatekli oslobodioci Beograda iza okupatorske vojske koja se povlačila.

"Ali, zatekli su i neuništivi slobodarski duh građana koji su od Slavije do Kalemegdana pred pobedničkim jedinicama srpske vojske postavljali tepihe od cveća. Doći do Beograda značilo je doći do slobode, ući u Beograd je bilo vratiti Srbiju sebi i svojoj deci", istakao je predsednik.

Srbija u ratu izgubila 28 odsto stanovništva 

Dodao je da su u Velikom ratu pobedili mali ljudi, obični, bez velikih škola, često maleni po stasu i godinama.

"Od osmogodišnjeg siročeta Momčila Gavrića, dobrovoljca i najmlađeg podoficira na svetu, do 1.300 kaplara proslavljene jedinice čije je geslo bilo 'Ni koraka nazad', a čiji je manji broj dočekao kraj rata, zajedno s redovnom vojskom u jednoj misli i osećanju odazvali su se čitavim svojim bićem, naredbi koju je pred Solunski front izdao vojvoda Živojin Mišić s nepokoljebljivom verom i nadom 'Junaci, napred u otadžbini'", dodao je predsenik.

Napomenuo je da oni tada na sanduke sa municijom nisu samo ispisali ono čuveno "Ne štedi".

"Malo je to bilo za njih, za Srbiju, za Beograd koji je čekao. Napisali su to 'Ne štedi' svaki od njih na svoje grudi, svoje živote, verujući da postoji ono što vredi baš toliko da se život da rasipnički, bez straha I ikakve rezerve. Beograd je toliko vredeo, Srbija je toliko i još više vredela. Bila je to cena slobode", ukazao je predsednik Srbije.

Vučić je izneo podatke sa Konferecije mira u Parizu 1919. godine da je Srbija izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto od celokupnog stanovništva.

"Poginulo ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika, prilikom prelaska preko Albanije umrlo je 477.475 vojnika, u borbama na Solunskom frontu od 1916. do 1918. godine 36.477, pobijeno ili umrlo u zarobljeništvu 81.214, a 34.781 vojnik umro je od rana ili bolesti na teritoriiji Srbije 1915.godine", podvukao je predsednik.

Gubici među civilima bili su, kaže, jezivi – gotovo 845.000.

"Od oko 200.000 građana koji su pošli za vojskom preko Albanije poginulo ili umrlo je preko 140.000 ljudi. Epidemija pegavog tifusa odnela je gotovo 360.000 ljudi", naveo je predsednik Srbije.

On je istakao da kada bi svakome od predaka koji su svoje živote izgubili u Velikom ratu građani Srbije održali samo jedan minut tišine, ćutali bi neprekidno 866 dana, ćutali bi dve godine, četiri meseca i 14 dana.

"Tolika je tragedija srpskog roda", zaključio je Vučić.

Nakon obraćanja predsednika Vučića, premijerno je prikazan film "Zaspanka za vojnika" u režiji Dragana Antonijevića i po scenariju Nataše Drakulić.

Beograd je tokom Prvog svetskog rata pretrpeo velika razaranja. Od ofanzivnih dejstava grad je stradao u razdoblju od početka rata do oktobra 1915. godine, kada je osvojen u zajedničkom napadu nemačke i austrougarske vojske.

Samo u jednom danu na grad je ispaljeno oko 30.000 granata.

Život stanovnika Beograda za vreme okupacije bio je veoma težak, a najveći broj ljudi nije imao nikakvih sredstava za život, a sam grad je bio izložen pljački.

Nakon proboja Solunskog fronta, sredinom septembra 1918, stvoreni su svi uslovi da srpska vojska, uz pomoć saveznika, preduzme ofanzivu za oslobođenje zemlje i prestonice.

Prethodnica Prve srpske armije stigla je do Beograda krajem oktobra. Neprijatelj nije imao nameru da brani grad, tako da su se u njemu nalazile samo malobrojne nemačke trupe koje su se spremale za povlačenje.

Pre konačnog povlačenja, nemački vojnici su opljačkali sve radnje od Slavije do Terazija, prekinuli snabdevanje vodom i strujom i digli u vazduh železnički most na Savi.

Prestonica je konačno oslobođena 1. novembra 1918. godine. Posle tačno dva meseca i 800 kilometara pređenog puta, tog dana u prepodnevnim časovima srpske jedinice pod komandom vojvode Petra Bojovića ušle u grad.

Iako je Beograd pružao sliku razorenog i opljačkanog grada, stanovnici su sa velikom radošću dočekali slobodu.

Nizom događaja, koji čine jednu objedinjenu manifestaciju "Dani slobode", obeležena je stogodišnjica oslobođenja Beograda. Ovom manifestacijom je obeleženo i 74 godine od oslobođenja glavnog grada u Drugom svetskom ratu.